Многи корисници падају у когнитивно неразумевање да „иста структура значи конзистентан учинак“ када бирају сценске електричне дизалице. Они мисле да с обзиром да су све степенасте електричне дизалице, са унутрашњим компонентама као што су мотори, ланци и мењачи, могу да изаберу било коју по жељи. Међутим, у стварности, ова идеја потпуно игнорише разноликост сценарија извођења на позорници и важност прилагодљивости опреме, што ће вероватно резултирати одабиром опреме која не може да задовољи стварне потребе примене, или чак носи скривене безбедносне опасности.
Пре свега, захтеви за перформансе сценских електричних дизалица увелико варирају у различитим сценаријима перформанси. На пример, за музичке представе у малим позориштима, оптерећење подизањем је релативно мало, учесталост промене сцене је умерена, а постоји велики захтев за утишавањем ефекта опреме; док је за велике-концерте на отвореном, дочек Нове године, итд., често потребно подићи тешке оквире за осветљење, велике ЛЕД екране и другу опрему, која има веће захтеве за номинално оптерећење, брзину дизања и отпорност на ветар (за сценарије на отвореном) опреме. Истовремено, радна класа сценске електричне дизалице (тј. свеобухватни индекс као што је учесталост употребе и стање оптерећења опреме) директно одређује њене применљиве сценарије. Опрема различитих радних класа има очигледне разлике у дизајну основних компоненти као што су снага мотора, снага зупчаника и перформансе кочења. Ако се избор не заснива на стварној прилици примене и радној класи, то ће у најмању руку довести до преоптерећења и честих кварова опреме, ау тежим случајевима изазвати сигурносне незгоде.